|
|
 |
 |
|
|
|
|
12. oktobar 2006.
Intervju - "Blic"
Veća korist od privatne zemlje
Šta za Beograd znači ukidanje monopola države nad zemljištem.
Novac od naknade za uređenje zemljišta ulagaće se u infrastrukturu, što će privući još više investitora. Oni će otvarati nova radna mesta, što će podići standard građana
Prema Predlogu novog ustava, u Srbiji i Beogradu zemlja će moći slobodno da se kupuje i prodaje, kao svugde na Zapadu. Sadašnji "korisnici" placeva ili stanova, prostom promenom u zemljišnim knjigama, postaće vlasnici zemljišta na kom se nalazi taj objekat. "Blic" je istraživao šta to znači za ukupan razvoj Beograda.
Svetlana Palić
- Svi koji bi danas hteli da grade, nailaze na problem vlasništva nad zemljom. Postoji nekoliko načina, teško razumljivih i pravnicima, na koji oni sada rešavaju taj problem. Privatizacijom građevinskog zemljišta biće u potpunosti omogućen promet zemljišta u Beogradu. Slobodan promet podstaći će gradnju i dovešće u zemlju više investitora - kaže za "Blic" direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Boris Ranković.
Strancima nije jasno zašto ne mogu da kupe plac na kojem žele da sazidaju zgradu i ulože milione evra. Deo njih odustaje, je im nije bliska sadašnja odredba da uzimaju zemlju u zakup na 99 godina. To, praktično, jeste svojina, ali se stranci pitaju i šta će biti posle 99 godina.
- Interesovanje investitora za gradnju u Beogradu je ogromno. Jasnim razdvajanjem titulara svojine nad zemljom imaćemo ih sve više. Postoje tri vrste investitora koji bi da grade u Beogradu. Na prvom mestu su oni koji bi da grade hotele, veliki svetski lanci poput "Merota" koji imaju svoje objekte od Singapura do Amerike. Drugi su oni koji bi da grade tržne centre, a treći stanove. Kod nas želi da dođe IKEA, ali i kineski proizvođači nameštaja koji nisu pitali za cenu parcele dimenzija kilometar sa kilometar, što mi nemamo - kaže Ranković.
Hotel umesto ruševine
Sva državna imovina na teritoriji Beograda, osim one koju koristi Republika, postaće po novom ustavu vlasništvo grada Beograda.
-Bombardovana zgrada saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša, na primer, postaće vlasništvo Beograda. Umesto ruševina, taj deo grada mogao bi da krasi novi hotel - kaže Ranković
U celoj ovoj priči država, iako gubi monopol, ne samo da neće biti gubitnik, nego će biti na dobitku.
- Privatizacijom zemljišta država ništa ne gubi, samo dobija. Mi ćemo i dalje naplaćivati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, samo što će tih naknada biti sve više jer će više graditi. Kad Direkcija bude imala više para, imaćemo bolju i rasprostranjeniju gradsku infrastrukturu. Bolja infrastruktura privući će još više investitora, investitori će zaposliti nove ljude što će sve podići standard građana - kaže Ranković.
Zemljište koje potražuju predratni vlasnici i koje danas, naročito u centru grada, opterećuju imovinsko - pravne odnose, moraće da se rešava kroz zakon o denacionalizaciji.
- Bilo bi dobro da se ti ljudi obeštete pre pretvaranja državnog vlasništva nad zemljom u privatno. To može samo kroz zakon o denacionalizaciji. Gde god je moguće ljude treba obeštetiti u naturi, a gde nije, država treba da ih obešteti finansijski - kaže Ranković.
|
|
|
|
