Hidrotehnički čvor na Julinom brdu, jedna od najkrupnijih investicija u izgradnju mreže gradskog vodosnabdevanja, predstavlja integralni deo najvećeg budućeg sistema za transport, snabdevanje i prečišćavanje vode.

Širenje grada i njegovih potreba za pojačanim vodosnabdevanjem uslovili su dodatnu izgradnju i poboljšanje sistema za transport vode, kao i izgradnju nekoliko hidrotehničkih čvorova. Jedan od njih je i hidrotehnički čvor na Julinom brdu.

Nalazi se na desnoj obali Save i deo je hidro-sistema koji će pokriti centralnu gradsku zonu, prostirući se na relaciji fabrika vode 'Makiš'-hidrotehnički čvor na Julinom brdu-vezni tunel T1-T2, da bi se u kasnijoj fazi povezao sa rezervoarima vode na Banovom brdu i konačno sproveo vodu do najužeg gradskog jezgra, crpne stanice na Tašmajdanu.
On predstavlja mesto susticanja novog cevovoda Makiš-Julino brdo (koji se privodi kraju), tunela T1, veznog tunela T1-T2 i tunela T2 koji će se tek graditi. Planirano je da se voda iz Makiša (primarnog postrojenja za preradu vode) uputi u hidrotehnički čvor na Julinom brdu i zatim preko veznog tunela T1-T2, postavljenog čak 20 m ispod zemlje, usmeri u novi tunel, koji će kasnije distribuirati vodu do Tašmajdana.

Time će biti omogućeno preusmeravanje dotoka vode u zavisnosti od akutnih potreba pojedinih gradskih zona, što je posebno važno u slučaju havarija.

Radovi na hidrotehničkom čvoru na Julinom brdu podeljeni su u dve faze.

Prva faza, koja je završena, obuhvatila je:

- izgradnju veznog tunela T1-T2, prečnika 2,5 m. Njegova funkcija je da poveže postojeći tunel T1 sa planiranim tunelom T2.
T1 se proteže od pogona vode na Banovom brdu, a završava se u crpnoj stanici na Tašmajdanu. Izrađen je od armiranog betona, prečnika cevi 1,8 metara.
T2, koji se projektuje, trebalo bi da se proteže od Julinog brda, preko Košutnjaka i Topčidera, Mokroluškom dolinom ka Tašmajdanu, da bi se konačno spojio sa tunelom T1 i formirao vodovodni prsten oko grada, tzv. beogradski prsten.

- izgradnju pratećih objekata. Tu spadaju zatvaračnice, šahtovi, vodostan i kolektor za evakuaciju viška vode.

- opremanje izgrađenih objekata hidromašinskom opremom.

Druga faza, koja se trenutno realizuje, podrazumeva izgradnju dva ogromna kompenzaciona razervoara predviđena za primanje po 10.000 kubika vode. Radovi na prvom rezervoaru privode se kraju. On se sastoji od dve komore zapremine od po 5.000 kubika vode, koje su nikle na oko 10 metara iznad terena. Prva komora je skoro završena, u toku su finalni radovu na vertikalnoj izolaciji i njenoj zaštiti. Paralelno se gradi druga komora na kojoj je postavljena temeljna ploča, stubovi i zidovi. Pre izgradnje drugog rezervoara, počeli su radovi na izgradnji još jedne velike zatvaračnice, na kraju veznog tunela, iz koje će u budućnosti krenuti tunel T2. Po završetku zatvaračnice planirana je izgradnja drugog rezervoara.

Pored navedenih radova, u toku je izgradnja novog cevovoda, od crpne stanice Makiš do hidrotehničkog čvora Julino brdo, kao i sanacija starog. Završeno je prevezivanje novog i starog cevovoda, čime će biti moguće njihovo alternativno korišćenje ili korišćenje oba istovremeno za transport većih količina vode.

Direkcija je u pomenute radove uložila oko 1.700.000.000 dinara. Rok završetka dela radova je kraj 2004. godine. Projektant je preduzeće 'Hidroprojekat-hidrotehnička konstrukcija'. Izvođači su GP 'Hidrotehnika-hidroenergetika' i 'Ferbild'.

Završetkom celog sistema, popularno nazvanog beogradski prsten, obezbediće se uredno vodosnabdevanje većeg dela grada, omogućiće se da gradski vodovod u svim uslovima funkcioniše punim kapacitetom, čime će prerasti u glavnu arteriju gradskog vodosnabdevanja i pročišćavanja. Projekat je ujedno i prvi korak ka izgradnji nove fabrike vode Makiš 2.