| U
sredu, 02.06.2004. godine, Direkcija za građevinsko zemljište
i izgradnju Beograda organizovala je izlazak na teren i obilazak
radova na izgradnji hidrotehničkog čvora na Julinom brdu, integralnog
dela najvećeg budućeg sistema za transport, snabdevanje i prečišćavanje
vode.
Tom prilikom je direktor
Direkcije g. Siniša Nikolić upoznao predstavnike medija sa obimom
i dinamikom izvršenih i planiranih radova na jednoj od najkrupnijih
investicija u izgradnju mreže gradskog vodosnabdevanja. Naglasio
je da druga faza izgradnje hidrotehničkog čvora teče u skladu
sa predviđenim rokovima.
Širenje grada i njegovih potreba za pojačanim vodosnabdevanjem
uslovili su dodatnu izgradnju i poboljšanje sistema za transport
vode, kao i izgradnju nekoliko hidrotehničkih čvorova. Jedan
od njih je i hidrotehnički čvor na Julinom brdu.
 |
 |
Nalazi se na desnoj
obali Save i deo je hidro-sistema koji će pokriti centralnu
gradsku zonu, prostirući se na relaciji fabrika vode 'Makiš'-hidrotehnički
čvor na Julinom brdu-vezni tunel T1-T2, da bi se u kasnijoj
fazi povezao sa rezervoarima vode na Banovom brdu i konačno
sproveo vodu do najužeg gradskog jezgra, crpne stanice na Tašmajdanu.
On predstavlja mesto susticanja novog cevovoda Makiš-Julino
brdo (koji se privodi kraju), tunela T1, veznog tunela T1-T2
i tunela T2 koji će se tek graditi. Planirano je da se voda
iz Makiša (primarnog postrojenja za preradu vode) uputi u hidrotehnički
čvor na Julinom brdu i zatim preko veznog tunela T1-T2, postavljenog
čak 20 m ispod zemlje, usmeri u novi tunel, koji će kasnije
distribuirati vodu do Tašmajdana. Time će biti omogućeno preusmeravanje
dotoka vode u zavisnosti od akutnih potreba pojedinih gradskih
zona, što je posebno važno u slučaju havarija i sl.
 |
|
Radovi na hidrotehničkom čvoru na Julinom
brdu podeljeni su u dve faze.
Prva faza, koja je završena, obuhvatila je:
- izgradnju veznog tunela T1-T2, prečnika 2,5 m. Njegova
funkcija je da poveže postojeći tunel T1 sa planiranim tunelom
T2.
T1 se proteže od pogona vode na Banovom brdu, a završava se
u crpnoj stanici na Tašmajdanu. Izrađen je od armiranog betona,
prečnika cevi 1,8 metara.
T2, koji se projektuje, trebalo bi da se proteže od Julinog
brda, preko Košutnjaka i Topčidera, Mokroluškom dolinom ka
Tašmajdanu, da bi se konačno spojio sa tunelom T1 i formirao
vodovodni prsten oko grada, tzv. beogradski prsten.
- izgradnju pratećih objekata. Tu spadaju zatvaračnice, šahtovi,
vodostan i kolektor za evakuaciju viška vode.
- opremanje izgrađenih objekata hidromašinskom opremom.
Druga faza, koja se trenutno realizuje,
podrazumeva izgradnju dva ogromna kompenzaciona razervoara
predviđena za primanje po 10.000 kubika vode. Radovi na prvom
rezervoaru privode se kraju. On se sastoji od dve komore zapremine
od po 5.000 kubika vode, koje su nikle na oko 10 metara iznad
terena. Po završetku ovog rezervoara počeće postavljanje šipova
i radovi na fundiranju drugog rezervoara vode. Pre izgradnje
drugog rezervoara trebalo bi da se izgradi još jedna velika
zatvaračnica, na kraju veznog tunela, iz koje će u budućnosti
krenuti tunel T2.
Pored navedenih radova, u toku je izgradnja novog cevovoda,
od crpne stanice Makiš do hidrotehničkog čvora Julino brdo,
kao i sanacija starog. Završena je sanacija deonice od oko
800 metara. Nedavno je izvršeno i prevezivanje novog i starog
cevovoda, čime će biti moguće njihovo alternativno korišćenje
ili korišćenje oba istovremeno za transport većih količina
vode.
Direkcija je u pomenute radove uložila oko 1.700.000.000 dinara.
Rok završetka dela radova je kraj 2004. godine. Projektant
je preduzeće 'Hidroprojekat-hidrotehnička konstrukcija'. Izvođači
su GP 'Hidrotehnika-hidroenergetika' i 'Ferbild'.
Završetkom celog sistema, popularno nazvanog beogradski
prsten, obezbediće se uredno vodosnabdevanje većeg dela grada,
omogućiće se da gradski vodovod u svim uslovima funkcioniše
punim kapacitetom, čime će prerasti u glavnu arteriju gradskog
vodosnabdevanja i pročišćavanja. Projekat je ujedno i prvi
korak ka izgradnji nove fabrike vode Makiš 2.
| 
