Три недеље до истека рока за подношење захтева за измирење дуга Дирекцији

By 5. априла 2017.Вести
dobar_odziv

Откако је у јануару Скуштина града Београда усвојила Одлуку о начину измирења доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта, преко двеста дужника поднело је захтев за закључење уговора. Град Београд ће по закљученим уговорима приходовати више од 200 милиона динара, а инвеститорима се омогућава да плате своје досадашње дуговање, са или без попуста, уз отпис обрачунате, а неплаћене камате. У складу са одлуком из јануара, захтеви се могу поднети до 27. априла.

На пример, инвеститор данас има основни дуг од 2 милиона динара и камату од 500 хиљада динара, дакле укупно дугује 2,5 милиона динара.

Према усвојеној одлуци, инвеститор може да поднесе захтев до 27. априла и онда му се отписује 500 хиљада динара камате и даје му се могућност да основни дуг од 2 милиона динара плати до 27. маја са попустом од 50%. Инвеститор на крају уплаћује милион динара и престаје да буде дужник по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Постоји и друга могућност, по којој се такође отписује камата, када се основни дуг плаћа без попуста на 12 рата уз достављање средстава обезбеђења, хипотеке или банкарске гаранције.

Одлуком нису обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка.

Важно је напоменути да тиме што плаћа милион динара дужник није у повлашћеном положају у односу на оне инвеститоре који данас прибављају грађевинску дозволу и плаћају допринос за уређивање грађевинског земљишта. Анализа јасно показује да за исте квадрате планираног објекта, данашњи редовни инвеститор плаћа приближно исти износ доприноса са попустом, као што и дужник измирује номинални дуг са попустом. Тиме се не чини штета буџету града, већ напротив, обезбеђују се средства која стоје заробљена у дуготрајним судским поступцима, за које нема гаранције када би били окончани.

До сада је 215 дужника поднело захтев за измирење дуга, од којих је једном мањем броју већ одговорено да нема право на закључење уговора јер је против њих донета правоснажна судска пресуда или су у стечају. Са оним дужницима који имају право на отпис камате и плаћање са попустом, закључени су уговори и до сада је наплаћено 162 милиона динара. Анализа осталих захтева за које се припрема уговорна документација показује да се може очекивати још око 100 милиона динара који ће бити наплаћени по основу одлуке о измирењу доспелог дуга. То су озбиљна буџетска средства од којих може да се изгради неколико десетина километара канализационе или водоводне мреже, што указује да је Скупштина града Београда исправно поступила када је прихватила ову иницијативу Дирекције.

Највећи број дуговања настао је 2004–2011. године, у време када је тада важећом градском одлуком било омогућено да инвеститори плате само 10% од укупног износа накнаде и да добију грађевинску дозволу. Истина, неки од инвеститора су запали у стварне финансијске проблеме услед економске кризе и нису били солвентни за измирење преосталих обавеза из уговора са Дирекцијом, али било је пуно и оних који су свесно мешетарили са овом могућношћу плаћања 10% од укупног износа накнаде. Добијајући грађевинску дозволу налазили су суграђане који су, зарад ниже цене квадрата у изградњи, давали новац тим инвеститорима за изградњу објеката или су давањем овлашћења инвеститору, грађани улазили у уговорни однос са Дирекцијом. Тиме су постајали солидарно одговорни за плаћање преосталих рата из уговора, што их је, од случаја до случаја, остављало без новца и без завршених станова или са становима за које не могу да добију употребну дозволу и упишу своје власништво у евиденцији непокретности. Једино што им је остало сигурно, јесу дуговања према Дирекцији.