Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда покренула је иницијативу да Град Београд донесе одлуку којом би се створили услови за евидентирање бесправно изграђене инфраструктуре, чиме би се омогућило ажурирање катастра подземних инсталација. Иницијатива је покренута како би се спречило даље угрожавање инфраструктуре коју Дирекција легално гради у насељима где је у ранијем периоду изведена бесправна мрежа.
Последња у низу угрожене инфраструктуре коју је извела Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је секундарна канализациона мрежа у насељу Сунчани брег у Раковици, где је дошло до пуцања нелегално постављених водоводних цеви. Вода која цури из оштећених водоводних цеви продире у ров у коме се налази тек изграђена канализација и ствара услове да канализационе цеви изгубе свој пројектовани положај, што може да доведе до губитка ефикасног одвођења отпадних вода из овог насеља.
Поред нелегалног водовода, у насељу су претходно постављене и нелегалне цеви за канализацију, без пројекта и поштовања техничких стандарда, тако да је било неопходно да Дирекција изради нов пројекат канализационе мреже, на који је Дирекција добила решење којим се одобрава извођење радова на изградњи секундарне канализационе мреже у насељу Сунчани брег.
И у другим деловима Београда постоји нелегално изграђена водоводна и канализациона мрежа, без одговарајуће пројектне документације и без грађевинске дозволе. Инвеститори су били физичка и правна лица, а уколико је мрежа и изграђена у складу са важећим техничким прописима о њој нема званичних података у катастру подземних инсталација. На овако изграђену мрежу није могуће регуларно прикључење нових корисника нити се ова инфраструктура може прихватити као реципијент за даљи развој водоводне и канализационе мреже.
Проблем нелегалне инфраструктуре, пре свега водоводне и канализационе мреже, последица је непланске урбанизације у ранијем периоду, што је натерало грађане и инвеститоре да сами граде овакве објекте као нелегалне инфраструктурне системе, а затим је на њих прикључен велики број објеката. Када дође до већих оштећења ових нелегалних система, активирају се надлежна комунална предузећа како би спречила угрожавање коришћења јавних површина и како би спречила теже последице по околне објекте. На тај начин нелегална мрежа се незванично одржава, а потрошачима се испостављају рачуни за комуналне услуге.
Уколико Град Београд прихвати иницијативу Дирекције и донесе одговарајућу одлуку створили би се услови за ближе прописивање услова, поступака и начина евидентирања бесправно изграђене инфраструктурне мреже, што је од општег значаја за живот и здравље становника, као и за успешан наставак изградње инфраструктурних система које за град Београд реализује Дирекција.
