После месец дана откако је Скуштина Града Београда усвојила Одлуку о начину измирења доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта, преко стотину дужника поднело је захтев за закључење уговора о измирењу дуга, а Град Београд ће на основу ових уговора приходовати преко 200 милиона динара. Инвеститорима се омогућава да плате своје досадашње дуговање, са или без попуста, уз отпис обрачунате, а неплаћене камате.
На пример, инвеститор данас има основни дуг од 2 милиона динара и камату од 500 хиљада динара, дакле укупно дугује 2,5 милиона динара.
Инвеститор може да поднесе захтев до краја априла и онда има још два месеца да закључи уговор са Дирекцијом, по коме му се отписује 500 хиљада динара камате и даје му се могућност да основни дуг од 2 милиона динара плати у року од четири месеца са попустом од 50%, тако да инвеститор на крају уплаћује милион динара и престаје да буде дужник по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Постоји и друга могућност, по којој се такође отписује камата, а основни дуг се плаћа на 12 рата уз достављање средстава обезбеђења, хипотеке или банкарске гаранције.
Одлуком нису обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка
Важно је напоменути да тиме што ће платити милион динара дужник није у повлашћеном положају у односу на оне инвеститоре који данас прибављају грађевинску дозволу и плаћају допринос за уређивање грађевинског земљишта. Анализа јасно показује да за исте квадрате планираног објекта данашњи редовни инвеститор плаћа приближно исти износ доприноса са попустом, као што и дужник измирује номинални дуг са попустом. Тиме се не чини штета буџету града, већ напротив, обезбеђују се средства која стоје заробљена у дуготрајним судским поступцима, за које немамо гаранцију када би били окончани.
До сада је близу сто дужника поднело захтев за измирење дуга, од којих је једном мањем броју већ одговорено да нема право на закључење уговора јер је против њих донета правоснажна судска пресуда. Са оним дужницима који имају право, уговорна документација се припрема и у овом тренутку Дирекција планира око 200 милиона динара који ће бити наплаћени по основу одлуке о измирењу доспелог дуга. То су озбиљна буџетска средства од којих може да се изгради неколико десетина километара канализационе или водоводне мреже, што указује да је Скупштина града Београда исправно поступила када је прихватила ову иницијативу Дирекције.
Поред тога што су инвеститори сами почели да подносе захтеве одмах по ступању на снагу одлуке крајем јануара, Дирекција је послала преко 2000 писама на адресе свих оних који се појављују у уговорима као обвезници накнаде, како би их детаљно упознала са могућностима да измире доспела дуговања. Дужници би ову прилику требало правилно да искористе и спрече даље доношење судских пресуда и њихово извршење принудном наплатом.
Највећи број дуговања настао је у периоду 2004-2011. године, у време када је тада важећом градском одлуком било омогућено да инвеститори плате само 10% од укупног износа накнаде и да добију грађевинску дозволу. Истина, неки од инвеститора су запали у стварне финансијске проблеме услед економске кризе и нису били солвентни за измирење преосталих обавеза из уговора са Дирекцијом, али било је пуно и оних који су свесно мешетарили са овом могућношћу плаћања 10% од укупног износа накнаде. Добијајући грађевинску дозволу налазили су суграђане који су, зарад ниже цене квадрата у изградњи, давали новац тим инвеститорима за изградњу објеката или су давањем овлашћења инвеститору, грађани улазили у уговорни однос са Дирекцијом и тиме постајали солидарно одговорни за плаћање преосталих рата из уговора, што их је, од случаја до случаја, остављало без новца и без завршених станова или са становима за које не могу да добију употребну дозволу и упишу своје власништво у евиденцији непокретности, и једино што им је остало сигурно, јесу дуговања према Дирекцији.
Погледајте како измирити дуговања по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта овде
