Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда обезбедила је у буџету града још 593 милиона динара, колико су уплатили дужници по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта у оквиру последњег репрограма. Поређења ради, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда за овај износ је претходних година извела преко 70 километара канализације у насељима широм града – Крњача, Сурчин, Плави хоризонти, Ресник, Сунчани брег, Браче Југовић, Мала Утрина и Шљивице.
Осим нових средстава за изградњу инфраструктуре, наплатом 593 милиона динара кроз репрограм смањена су и потраживања Дирекције по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта за око 1,5 милијарди динара. Толико је, наиме, износио укупан дуг са каматама за око 170 дужника који су одлучили да искористе овај репрограм и да своје изграђене објекте, за које нису платили накнаду, на легалан начин уведу у јавну евиденцију непокретности.
Обрачун дуговања или преуговарање дуга извршено је у складу са градском одлуком, која је важила од 4. јула прошле до 3. јануара ове године, а којом је прописано да се за отпис дела дуговања могу пријавити сви дужници против којих је Дирекција поднела тужбу, без обзира на фазу у којој се налази судски поступак, као и они дужници са којима је Дирекција закључила судско поравнање.
Дужници против којих није била донета судска одлука до ступања на снагу репрограма могли су да закључе уговор по коме би једнократно платили 50% главног дуга и тиме стекли право на отпис других 50%, али и целокупне камате, с тим што су морали да измире трошкове судског поступка.
Дужницима против којих је донета судска пресуда или су са њима закључена судска поравнања, Дирекција је сачинила обрачун дуговања, по коме су дужници једнократно платили 50% главног дуга са каматом на тај износ, док им је других 50% са припадајућом каматом отписано. И ови дужници су имали обавезу да измире судске трошкове и трошкове извршења.
Право на отпис дуга по овој одлуци имали су сви дужници који не воде судске спорове против Дирекције, односно који повуку или се одрекну својих тужбених захтева и о томе пруже доказ.
Закључивање уговора или израда обрачуна по репрограму омогућили су завршетак вишегодишњих судских спорова, наплату трошкова, већи прилив средстава у буџет Београда, подстицање грађевинских инвестиција, а самим тим и развој свих других привредних грана на територији града. На овај начин обезбеђена су и додатна средства за финансирање започетих вишегодишњих инвестиција у објекте саобраћајне и комуналне инфраструктуре града.
Град Београд је и почетком 2017. године донео одлуку о репрограму, када је такође наплаћено око 600 милиона динара, а Дирекција је током последње четири године успела да смањи и укупан број дужника, којих је 2015. године било близу 1600, док ће их после садашњег репрограма остати око 1050, што је смањење за 30%.
