- ГУП Београда
- ПГР Београда
- Каталог урбане опреме
- ГИС Дирекције
- Студије, истраживања и анализе
КАТАЛОГ УРБАНЕ ОПРЕМЕ
Каталог урбане опреме је интегрални документ којим су дефинисана упутства за избор урбане опреме, мобилијара и текстуре који се постављају на делу територије града Београда.
Документом су дефинисане карактеристике и изглед појединачних елемената урбане опреме, мобилијара и текстуре, као и њихова просторна примена у оквиру дефинисаних зона града.
Каталог урбане опреме – Упутство за избор урбане опреме, мобилијара и текстуре који се постављају на територији града Београда – је подељен на три основне категорије (поглавља):
A – Урбана опрема
Б – Урбани мобилијар
В – Урбана текстура
Основне категорије се даље деле на групе елемената, класификоване према својој функцији у отвореном јавном градском простору и означене каталошким бројем наведеним у индексу. Презентација сваког елемента у оквиру Каталога састоји се од цртежа и текстуалног описа основних карактеристика које се односе на: материјал, боју, вид заштите, монтажу и специфичности које су приказане у напомени. На сваком каталошком листу у горњем левом углу дата је боја којом су означене територијалне зоне у којима се посматрани елемент примењује.
СПИСАК И ОПИС ЗОНА
Просторна примена сваког појединачног елемента урбане опреме, мобилијара и текстуре из Каталога урбане опреме одређена је унапред дефинисаним зонама дела територије града Београда, обухваћене Генералним урбанистичким планом приказаних на мапи.
Сходно наведеном, део територије града Београда, одређена границама Генералног урбанистичког плана (Службени лист града Београда 11/16), подељена је на шест територијалних зона и зону у којој се забрањује примена елемената за оглашавање већих од сити лајта (City Light).
Зоне су формиране на основу просторних зона дефинисаних Генералним урбанистичким планом града Београда (Службени лист града Београда 11/16), зонама на територији града Београда дефинисаних Одлуком о одређивању зона на територији града Београда (Службени лист града Београда 87/2014, 43/2015, 69/2015), а као један од критеријума за утврђивање висине локалних комуналних такси, накнаде за уређивање грађевинског земљишта и доприноса за уређивање грађевинског земљишта, мапе непокретних културних добара Завода за заштиту споменика културе града Београда, праваца простирања пословно-трговачких улица и позицијом центара насеља и општина дефинисаних Генералним планом 2021 (Службени лист града Београда 27/03, 25/05, 34/07, 63/09, 70/14)
Зона 1
Заштићена зона града којој припадају Београдска тврђава и споменик културе (културно добро од историјског значаја) и просторне културно-историјске целине Косанчићев венац, Копитарева градина, подручје око Доситејевог лицеја, Топчидерски парк и старо језгро Земуна.
Зона 2
Подручје Кнез Михаилове улице одређено границама просторне културно-историјске целине Кнез Михаилове улице као културног добра од изузетног значаја.
Зона 3
Подручје Новог Београда – део простора градске општине Нови Београд утврђеног границом коју формирају Улица Џона Кенедија и река Дунав на северу, Улица Тошин бунар, Аутопут Братства и јединства, Улица партизанске авијације, Улица Благоја Маријановића Моше, Улица Тошин бунар, Улица Земунска и Улица Војвођанска на западу, Улица др Ивана Рибара и река Сава на југу и истоку.
Зона 4
Подручје централне зоне утврђене границом реке Дунав на северу, Улицама Деспота Ђурђа, Сибињанин Јанка, Душана Вукасовића, Угриновачком, Ивићевом, Тошин бунар и Џона Кенедија и реком Савом на западу, Улицама Дринићком, Саве Живановића, Косте Живковића, Вељка Лукижа Курјака, Булеваром ослобођења, Улицом Трише Кацлеровића, Бокељском, Устаничком, Митрополита Стратимировића, војводе Пријезде и господара Вучића на југу и Улицом Војислава Илића, Поп Стојановом, Тршћанском, војводе Саватија, војводе Бране, кнез Даниловом, Старине Новака, Здравка Челара и Булеваром Деспота Стефана и Панчевачким мостом на истоку.
Поред наведене територије, зона 4 обухвата и главне градске уличне потезе: Булевар Деспота Стефана, Улице Цвијићеву и Димитрија Туцовића, Булевар краља Александра, Улице Макензијеву, Цара Николаја II, Милешевску, Жичку и Војислава Илића, Јужни булевар, Булевар војводе Степе, Улицу Пожешку, Улицу Првомајску, Улицу Угриновачку и Улицу Цара Душана у Земуну и центре насеља Блок Зага Маливук, Роспи Ћуприја, Мали Мокри Луг, Степа Степановић, Церак виногради и Сремчицу.
Ову зону карактерише доминантан урбани и јавни градски карактер, компактност урбаног ткива и комплексност и вишеслојност намена и функција.
Зона 5
Средња зона простире се од граница зоне 3 (Нови Београд) и зоне 4 (централне зоне) и обухвата површину средње зоне одређене ГУП-ом (Службени лист града Београда 11/16) која укључује и територију ограничену потезом Железничке пруге Загреб – Београд на северу, продужетак потеза Шевине улице на истоку, аутопут Братства и јединства, продужетак потеза Железничке улице и продужетак потеза улице Марка Челебоновића на југу и продужетак потеза саобраћајнице Т6 на западу.
Ова зона има претежни карактер „подручја континуално изграђеног простора града изван централне зоне и карактеришу је организовани комплекси стамбене изградње, концентрације градских функција уз главне градске саобраћајнице, већа заступљеност зелених површина, али и мањи ниво компактности урбане структуре“ (Службени лист града Београда 11/16).
Водећи се карактером издвојених зона и специфичностима урбане опреме, мобилијара и текстуре, очекује се остварење циља да се кроз елементе мале размере утиче на генерисање препознатљивости, а пре свега визуелног квалитета отворених јавних градских простора Београда.
