Три месеца од доношења Одлуке о начину измирења доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта, 323 инвеститора је поднело захтев за закључење уговора о измирењу дуга уз отпис обрачунате, а неплаћене камате. Рок за подношење захтева истиче 27. априла, а Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ће, у складу са одлуком, свима који су испунили услове омогућити да плате дуг са попустом до 27 маја, док ће они који захтевају измирење дуга на рате моћи да закључе уговор до 27. јуна.
Одлуком нису били обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка, тако да за 50 захтева није било могуће закључити уговор о измирењу дуга. Од преосталих поднетих захтева до сада је закључено 70 уговора по којима је наплаћено 208 милиона динара. Право на закључење уговора се утврђује за још око 200 захтева, а процењује се да би од уговора који буду закључени у наредна два месеца у буџет града Београда могло да буде уплаћено додатних 200 милиона динара.
Највећи број дужника који су поднели захтеве желе да искористе прилику коју им је пружила Скупштина града и једнократно измире дуг са попустом од 50% уз отпис обрачунате, а неплаћене камате. Мањи број инвеститора је поднео захтев по другој могућности коју градска одлука пружа, а то је да основни дуг плате на рате уз достављање средстава обезбеђења, хипотеке или банкарске гаранције.
Дужници који желе да измире дуг нису у повлашћеном положају у односу на оне инвеститоре који данас прибављају грађевинску дозволу и плаћају допринос за уређивање грађевинског земљишта. Анализа показује да за исте квадрате планираног објекта данашњи редовни инвеститор плаћа приближно исти износ доприноса са попустом, као што и дужник измирује номинални дуг са попустом. Тиме се не чини штета буџету града, већ напротив, обезбеђују се средства која стоје заробљена у дуготрајним судским поступцима, за које нема гаранције када би били окончани. Средства од 208 милиона динара која су већ уплаћена у буџет града, као и она средства која ће бити уплаћена када се закључе уговори по већ поднетим захтевима омогућавају да се изгради неколико десетина километара канализационе или водоводне мреже, што указује да је Скупштина града Београда исправно поступила када је прихватила ову иницијативу Дирекције.
Највећи број дуговања настао је у периоду 2004-2011. године, у време када је тада важећом градском одлуком било омогућено да инвеститори плате само 10% од укупног износа накнаде и да добију грађевинску дозволу. Истина, неки од инвеститора су запали у стварне финансијске проблеме услед економске кризе и нису били солвентни за измирење преосталих обавеза из уговора са Дирекцијом, али било је пуно и оних који су свесно мешетарили са овом могућношћу плаћања 10% од укупног износа накнаде. Добијајући грађевинску дозволу налазили су суграђане који су, зарад ниже цене квадрата у изградњи, давали новац тим инвеститорима за изградњу објеката или су давањем овлашћења инвеститору, грађани улазили у уговорни однос са Дирекцијом и тиме постајали солидарно одговорни за плаћање преосталих рата из уговора, што их је, од случаја до случаја, остављало без новца и без завршених станова или са становима за које не могу да добију употребну дозволу и упишу своје власништво у евиденцији непокретности, и једино што им је остало сигурно, јесу дуговања према Дирекцији.
